Boda Ninković slomljen zbog bratovljeve smrti: Opelo služio čovek koji se u vreme najveće slave zamonašio

Ljubomir Ljuba Ninković, gitarista i vokal grupa "S Vremena na vreme", "Šarm", "Tunel" i "Bilja Krstić & Bistrik Orchestra", biće sahranjen danas na Novom bežanijskom groblju u Beogradu u prisustvu članova porodice i prijatelja.

Ljuba Ninković je, podsetimo, preminuo na Badnji dan, 6. januara, u 76. godini.

Glumac Slobodan Boda Ninković, koji je inače rođeni brat preminulog Ljube Ninkovića, s članovima porodice prima saučešće ispred kapele.

Opelo služi episkop novobrdski Ilarion, vikar patrijarha Porfirija. Episkop je inače nekadašnji glumac, čije je svetovno ime Rastko Lupulović.

Među prvima je na groblje stigao glumac Branislav Zeremski. Među prisutnima od Bodinih kolega je i glumac Irfan Mensur, koji je u ruci nosio dve ruže, a tu je i muzičar Dejan Cukić, koji se od Ljube Ninkovića na dan njegove smrti oprostio na društvenim mrežama.

Pored pomenutih, od Ljube Ninkovića došli su da se oproste i glumci Miki Krstović, Dragan Petrović Pele, Vladan Dujović, muzičar Vlada Džet, muzički urednik Branimir Lokner, Biljana Krstić, bivši košarkaš Vladimir Dragutinović.

Biografija Ljube Ninkovića

Ljubomir Ljuba Ninković rođen je 1950. godine u Smederevu. Bio je srpski i jugoslovenski muzičar, kompozitor i autor.

Komponovao je muziku za serije i televizijske emisije. Brat je našeg čuvenog glumca Slobodana Bode Ninkovića.

Osnovno, srednje i muzičko obrazovanje stekao je u svom rodnom Smederevu. Početak njegove muzičke karijere obeležen je učešćem u amaterskim bendovima, a 1967. godine pridružuje se grupi "The Spooks”, sa kojom započinje profesionalnu karijeru nastupajući na "beat” igrankama širom Srbije, na kojima su se predstavljali neafirmisani muzičari, prenosi RTS.

Na takmičenju mladih pevača „Gong klub“ nastupa 1969. godine sa svojom kompozicijom „Kao vreme ispred nas" i osvaja prvu nagradu, nakon čega karijeru nastavlja komponujući muziku za emisije Radio Beograda. Zajedno sa Asimom Sarvanom, Vojislavom Đukićem i Miomirom Đukićem osnovao je rok grupu „S vremena na vreme” 1972. godine. U narednih sedam godina objavili su 10 singlova i tri LP albuma uz hitove: „Dixie band“, „Karavan“, „Sunčana strana ulice“, „Moj svet“, „Kao vreme ispred nas“, „Tema Classica“. Važili su za najbolji akustičarski bend u tadašnjoj Jugoslaviji, sa originalnim zvukom i aranžmanima, uz korišćenje narodnih instrumenata. Sa Vladimirom Jankovićem Džetom 1980. godine osniva grupu „Tunel“. U periodu od 1988. do 1992. godine Ljuba Ninković se uglavnom bavi pisanjem i izvođenjem muzike za decu u tada veoma popularnoj TV emisiji „S one strane duge“.

Album „Zvuk tišine" na kome su se našle kultne pesme iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka sa ličnim pečatom Ljubinog muzičkog senzibiliteta, snima sa pevačicom Marijom Mihajlović 1992. godine. Tada počinje da se bavi i pisanjem muzike za pozorišne predstave, a 1995. dobija „Sterijinu nagradu" za muziku u predstavi „Lukrecija iliti ždero" Jagoša Markovića. Sa starom ekipom dolazi na ideju da ponovo okupi grupu „S vremena na vreme", što i čine 1993. godine koncertom u Centru „Sava". Do 1998. godine beleže brojne nastupe i objavljuju dva albuma.

Saradnju sa Biljanom Krstić na etno-projektu „Bistrik" otpočinje 1999. godine kao aranžer tradicionalnih pesama sa Balkana, što nailazi na izuzetan prijem u zemlji i regionu. Pored komponovanja muzike za serije i TV emisije, Ljuba se 2004. pridružio projektu „Obnovimo sebe - podignimo Stupove", čiji je cilj obnova manastira Đurđevi stupovi u Rasu. Sa grupom „Stupovi" je snimio album sa duhovnom i tradicionalnom muzikom u modernim aranžmanima.

Jedan je od osnivača grupe „Zanovet", a kao vođa etno-grupe „Zlatopis" 2014. godine objavljuje istoimeni album. Aktuelni, a drugi po redu samostalni, album „Retromet" Ljuba Ninković je objavio u aprilu 2020. godine.

Boda Ninković o bratu

Boda Ninković je u životnoj ispovesti za Kurir pre nekoliko godina govorio o bratu.

"Najpre sam se zakačio za muziku, evidentno, uz brata Ljubomira. Mi smo spavali u istoj sobi. Ljuba je šest godina stariji od mene i on je u to vreme već intenzivno slušao Radio Luksemburg noću, a i ja uz njega. Brat je počeo da pravi te prve bendove amaterski, a ja sam kao gledao iz prikrajka. Ali bila je to velika razlika u godinama i on me je u to vreme, da kažem, odstranjivao. Ja sam bio klinac i nekako je normalno da smetaš starijima, njemu i tim njegovim drugovima. Iz prikrajka sam sve posmatrao, pa sam našao neku svoju kompenzaciju.

Pošto mnogo volim i sport, ja sam onda neko vreme, doduše ne tako dugo, umislio da postanem fudbaler, pa sam krenuo da igram. Čak sam otišao na jedan trening i kad sam video da tu postoje neka pravila, obaveze i sve to, odustao sam od svega", prisećao se Boda i dodao:

"Naznake da ću biti glumac pokazivao sam već u školi. Prva neka zvanična prezentacija bila je na jednom času kod tada čuvenog profesora Goje Mehanike, gde smo ja i moj drugar Bane Kenedi odigrali neki skeč iz Tarzana. Bane je bio Džejn, ja sam bio Tarzan i meni se to dopadalo. Međutim, uvek mi je potajna želja bila da ja kao i moj brat sviram, pa sam mu čak i uzimao gitaru krišom, ali pošto sam levoruk nisam smeo da menjam raspored žica, pa sam naučio da sviram gitaru naopako; i dan-danas tako sviram, levoruk sa desnom postavom žica", zaključio je glumac.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/prenosi:B.S.)